Rudnicanin

Posle jedne decenije

— Autor najob @ 22:31

Некако с пролећа 2004. године током једног од својих  дружења, група пријатеља је спонтано одлучила да изађе из затвореног простора и  проведе време на мало другачији  начин. Најинтересантнији предлог је био да се пешице пређе одређени део трасе пруге уског колосека, о коме се у том тренутку мало знало изузев сећања на спорог „ћиру параћинца“ којим се путовало до јаза или Звездана на купање или Гамзиградске бање ради излета.

 

И не само до њих, већ да се обиђе цела траса пруге уског колосека која се од Зајечара, долином Црног Тимока и даље преко брда и планина црноречја, пробијала кривудавом путањом све до параћинске котлине исписујући при том, дивне странице свог кривудања и урезујући једну епоху тимочких железница у памћењe генерација.

 

Пошто је предлог прихваћен од свих, подељена су задужења и одређен је  датум - субота, 10.4.2004. године. Договореног дана, пешачки воз мале групе најупорнијих је кренуо праћен пролећном кишом која је убрзо престала да пада. Званично испраћена сигналним знаком "полазак" и звиждуком дежурног отправника возова, групу пешака су чинили: Зоран Цвијетичанин-Цвиле,  Петар Аранћеловић-Пера и Дејановић Драгомир-Дејана, а подршку су им пружили Бранислав Ићитовић-Бранче и Јовановић Драган-Шериф.

 

Сама одлука о чувању успомена прерасла је у идеју о оснивању и раду Клуба љубитеља тимочких пруга. Она је базирана на жељи да се очувају памћења, на поштовању и неговању железничких традиција и људи који су је стварали.

 

Учешће у раду Клуба узимају сви поштоваоци железнице, пре свега уског колосека који сматрају да својим радом и ангажовањем могу допринети реализацији идеје.

Клуб је основан 05. Јануара 2005. године, а прва активност се одржала на данашњи дан.

Зашто пешке?

 

Да би се уживало у природним лепотама предела где је пролазио Ћира и да би се сачувала успомена на њега, железничке станице, скретнице, водонапојнике, људе који су одржавали пругу, који су пробијали тунеле, градили железничке мостове…

 

Тај пут пређен пешке оставља упечатљиво сећање код учесника - пешака и та активност у својој пуној атрактивности названа је „пешачка носталгија“.

 

Идеја да се пешачком носталгијом обиђу све пруге уског колосека од прве која је изграђена па на даље, на територији тимочке крајине, а и шире, добијала је временом све више присталица тако да је постала препознатљиво обележје Клуба. Наравно, није у питању пуко пешачење одређеном трасом, већ и сагледавање историјских и културних момената везаних за трасу, насеље, објекат на траси, мост на прузи…

И није само пешачка носталгија једина активност Клуба.

 

Ту су присутне и друге активности попут:

- учешће у организовању разних изложби локалног, регионалног и међудржавног значаја,

- помоћ позоришту „Зоран Радмиловић“ и учешће у орнизовању разних позоришних представа са темама из железничког живота,

- помоћ Народном музеју Зајечар и учешће у организовању његових програмских активности,

- помоћ и учешће у организовању осталих сличних активности са сродним организацијама у граду и ван њега(„Возољубитељи“ – Београд, „Љубитељи железница“ – Ниш...),

- непрекидна сарадња са другим организацијама које имају сличне циљеве и програмске активности,

-рад на оспособљавању два објекта која су додељена Клубу на трајно коришћење: вагон некадашњег моторног воза серије ВТ 137 који је добијен 20. Августа 2005. године од Секције за вучу возова Зајечар на трајно коришћење и који се адаптира за будући „Железнички музеј тимочке крајине“, као и зграда железничке станице Вратарница, добијена на трајно коришћење 2006. године од Секције за саобраћајне послове Зајечар и која се адаптира за музејско – туристички комплекс „ЖС Вратарница“; оба ова објекта су у функцији проширивања знања о железници и обогаћивања туристичких садржаја Тимочке крајине, затим  

- сакупљање старих фотографија, одеће, значки и свакојаких других предмета који су се некада користили на железници у било коју сврху и њихово „преименовање“ у музејске експонате,

- веома садржајна сардња са културним и другим институцијама града и ван њега: позориште „Зоран Радмиловић“, Народни музеј Зајечар, Музеј Крајине Неготин, Музеј угљарства – Сењски Рудник, задужбина „Никола Пашић“, Радул-бегов конак, ловачка друштва, ОПСД „Драган Радосављевић“, Историјски архиви Зајечар и Неготин, скоро све основне и средње школе, као и друге институције са сличним програмским садржајима,

- одржавање и уређење сајта Клубa – www.timockapruga.org.rs

- учешће и сарадња на реализацији два пројекта која још увек, нажалост код нас нису довољно афирмисана, а за која имамо одличне услове: GREEN WAYS – ЗЕЛЕНА СТАЗА, а који подразумева пешачење трасама некадашњих железничких пруга(седиште је у Бриселу – Белгија) и EUROVELO  који подразумева бициклистичке руте поред знаменитих објеката, река, планина, манастира... и чији би правц бр. 6 ишао трасом некадашње Белгијске пруге,

- учешће и сарадња у организацији планинарске акције „Божићног успона на Ртањ“ и акција на другим планинама,

- учешће и сарадња у организацији манифестације „Ноћ музеја“ у Зајечару, као и

- друге активности које доприносе реализацији идеје и циљева Клуба.

Како је у питању јубиларна 10 - годишњица постојања и рада Клуба, дозволићете драги читаоче да Вас подсетимо на досадашњи рад.

 

И на крају, у Клубу је тренутно учлањено око 80 чланова разне старосне доби и стручних квалификација.

Сви су једнаки у активностима и рад се заснива на доборовољности.

Надамо се да смо Вам мало приближили Клуб љубитеља тимочких пруга и да ће те бити пријатно изненађени његовим активностима и досадашњим радом, као и његовим резултатима.

УЧЛАНИТЕ СЕ И ВИ

САМО ТРЕБА ХТЕТИ

Преглед изведених акција

Редни број

Релација

Датум

Бр.

учесника

Бр.акција

/бр.учесн.

1

Зајечар - Метовница

10.04.2004.

    5

 

 

5 / 198

2

Метовница-Боговина

24.04.2004.

   22

3

Боговина - Мирово

15.05.2004.

   11

4

Мирово – Криви вир

05.06.2004.

            30

5

Криви вир – Извор параћински (Манастир Света Петка)

11.-12.09.2004.

          130

6

Зајечар - Метовница

21.05.2005.

    5

1 / 5

7

Бор - Метовница

23.09.2006.

  19

1 / 19

8

Бор – Црни врх

28.04.2007.

  16

1 / 16

9

Вршка чука – Влашки До

05.04.2008.

 120

2 / 145

10

Вражогрнац - Трнавац

10.05.2008.

   25

11

Сврљишки Миљковац - Подвис

11.04.2009.

   20

2 / 37

12

Сење – Сењски Рудник

06.-07.06.2009.

   17

13

Нишевац – Палилула

10.04.2010.

  10

 

3 / 28

14

Књажевац-Вина

15.05.2010.

    6

15

Хајдук Вељкова пруга

21.08.2010.

            12

 

Укупно

 

         443

      15 / 443

 

 

Музејски простори :

- ЖЕЛЕЗНИЧКИ МУЗЕЈ ТИМОЧКЕ КРАЈИНЕ „ВАГОНЧЕ“

 

- МУЗЕЈСКО ТУРИСТИЧКИ КОМПЛЕКС „ЖС ВРАТАРНИЦА

 

Спомен обележја:

 

Споменик „Прва станица Белгијске пруге“ у Влашком долу, отворен 05. Априла 2008. године у присуству Градоначелника Зајечара и амбасадора Белгије у Србији.

 

И З Л О Ж Б Е

КОЈЕ ЈЕ ОРГАНИЗОВАО И РЕАЛИЗОВАО КЛУБ ЉУБИТЕЉА ТИМОЧКИХ ПРУГА

ИЛИ ЈЕ УЧЕСТВОВАО У ОРГАНИЗАЦИЈИ И РЕАЛИЗАЦИЈИ

Ред.бр.

Назив изложбе

Повод

Место

Време

Примедба

1

„Трагом Ћире Параћинца“

Након обиласка пруге

Задужбина „Никола Пашић“

17.05.2005.

Зајечар

2

„Белгијска пруга – фотографије, документи и материјални предмети поводом 120 година прве индустријске пруге у Србији“

Обележавање 120.- те годишњице Белгијске пруге

 

Конак „Кнеза Тодорчета“

 

11.05.2007.

 

 

 

Неготин

 

3

„Белгијска пруга крај Тимока“

Обележавање 120.- те г-це Белгијске пруге

Задужбина „Никола Пашић“

18.09. 2008.

 

 

Зајечар

 

4

„Један век железнице у Зајечару“

1 век од доласка првог воза у Зајечар (13.08.1909.год.)

Радул - бегов конак

29.12. 2009.

 

5

„Белгија у Србији до 1918. године“

Утицај Белгије на индустријски развој Србије

HRONOLOGIJA JEDNOG VREMENA - 2

— Autor najob @ 23:09

54

1955

Otvorena je škola za opšte obrazovanje radnika tzv. „Radnička gimnazija“

Škola je radila svakog dana u večernjim časovima

16. marta za Dan rudara NR Srbije proglašen 06. avgust

Rešenje br. 154 potpisao svojeručno Predsednik Izvršnog veća Jovan Veselinov

55

1959

Formirana je škola za obrazovanje rudara - rudarska škola

Nakon ukidanja iste u Sisevcu. Polaznici su jedan dan išli u školu, a jedan dan na praksu u jami. Na kraju dvogodišnjeg školovanja dobijali su diplome kvalifikovanog kopača uglja koja je bila priznata u celoj zemlji.

56

1960

Formira se Resavsko – moravski ugljeni basen (REMBAS)

Udružili su se Senjsko-resavski rudnici mrkog uglja i Despotovačkog rudnika lignita „Morava“

57

1961

Sagrađena zgrada Uprave rudnika

U sklopu zgrade je i savremeno rudarsko kupatilo,

Tadašnji Predsednik SERJ Josip Broz Tito obilazi rudnik

Obilazak je usledio nakon posete Sisevcu, a u sklopu posete senjsko-resavskim rudnicima mrkog uglja

58

1962

Sagrađena zgrada „nove bolnice“

Prvobitna namena je bila za pogonski centar, potom samačka zgrada, ali je Odlukom Radničkog saveta objekat ustupljen Opštoj bolnici. Po opremljenosti medicinskom opremom i stručnosti svog kadra bila je odmah iza VMA.

Pored rudara i članova porodica, u ovim bolnicama se lečilo stanovništvo i iz drugih delova zemlje, pre svega Timočke krajine.

Rudarska škola je prestala sa radom

 

Ukida se pruga Senjski Rudnik – Ravna Reka

59

1964

Prestaje sa radom TE

Oprema, turbine i ostali uređaji su prodati. Iz tog sastava ostala je posebna radna jedinica „Elektronapon“ u okviru ED Ćuprija radi održavanja dalekovoda od Senjskog Rudnika preko Resavice do Krepoljina.

Osniva se novo preduzeće „Mladost“

Metalni pogon koji je zapošljavao oko 100 radnika metalske struke. Rad je bio organizovan u tri smene. Jedan od prvih direktora bio je Bata Milenković, pa Pera Janjoš…O proizvodnji su brinuli Uglješa Pavlović, Mlađa i Pepa Janković, Dragan Nenadić, o finansijama Bora Pandurović, a o komercijali Slavko Stanisavljević i Ilija Stanković.

60

1966

Prestanak rada bolnica

Punih 36 godina je Senjski Rudnik i njegove bolnice bio „zdravstveni centar“ opštine Despotovac. Raniji projekat da se formira sanatorijum za plućne bolesnike – propao je.

Prestaje sa postojanjem i radom REMBAS, ali ostaje rudnik mrkog uglja u Resavici.

 

Uprava rudnika se premešta u Resavicu

Počinje period stagnacije Senjskog Rudnika, a eskalacije Resavice. Uzroke treba tražiti u političkim, a ne u logičnim odlukama tadašnjeg državnog rukovodstva.

61

1967

Ukida se pruga od Senjskog Rudnika do Ćuprije

To je izazvalo snažnu emotivnu  reakciju stanovništva.

Scena iz filma „Petrijin venac kada sve žene oblače crninu, vezuju crne marame i plaču, prikaz je događaja iz stvarnog života.

Narednih godina pruga je demontirana.

 

62

1969

Srušena zgrada TE

Materijal je prebačen za Despotovac

Uvode se prvih 20 brojeva fiksne telefonije

Centrala je 1986. godine proširena i uvedeno je novih 100 brojeva. Dugi niz godina na održavanju telefonske linije i mreže radio je ptt-mehaničar Radivoje Vesić.

64

1971

Formira se složena radna organizacija (SOUR) „ Udruženi rudnici mrkog uglja Srbije“ (URMUS)

 

65

1973

25. aprila doneta je Odluka da se u Senjskom Rudniku formira Muzej ugljarstva

Na sednici Radničkog saveta „Rembasa“. Prvobitno ime muzeja je bilo Muzej senjskom rudaru

U RO „Rembas“ izvršena je reorganizacija i jama Senjski Rudnik postaje OOUR

 

66

1974

Gradi se asfaltni put Ćuprija – Senjski Rudnik

Put gradi JNA zbog potrebe saobraćaja do i na  vojnom poligonom Pasuljanske livade

67

1979

Formirano preduzeće „Rembas – Zastava“

 

68

1980

06. avgusta prilikom proslave Dana rudara, Muzej ugljarstva svečano je i zvanično otvoren za posetioce.

Muzej se nalazi u zgradi bivšeg Magacina materijala Senjsko-resavskih rudnika

69

1986

Ukidaju se OOUR i Senjski Rudnik postaje Radna jedinica ( RJ ) u okviru Radne organizacije ( RO ) „Rembas – Zastava“

 

70

1989

Rasformira se Preduzeće „Rembas – Zastava“

 

71

1990

Rudnici  uglja sa podzemnom eksploatacijom u Srbiji ulaze u sastav Elektroprivrede Srbije

( EPS)

 

72

2003

Rudnici  uglja sa podzemnom eksploatacijom u Srbiji izlaze iz sastava Elektroprivrede Srbije ( EPS) i prelaze u sastav „Javnog preduzeća za podzemnu eksploataciju uglja Srbije“ ( JP PEU) sa sedištem u Resavici.

„Javno preduzeće za podzemnu eksploataciju uglja Srbije“ ( JP PEU) sa sedištem u Resavici osnovala je Vlada Republike Srbije 23. Maja 2003. godine

73

Danas

Jama „Senjski Rudnik“ je u sastavu Rudnika „Senjski Rudnik“ u okviru RMU „Rembas“ i „Javnog preduzeća za podzemnu eksploataciju uglja Srbije“ ( JP PEU) sa sedištem u Resavici.

 

 

 

 

 

 

Normal 0 21 false false false SR X-NONE X-NONE
Grčka kompanije "Diastasi" iz Soluna počela je obnovu i uređenje Senjskog Rudnika i pretvaranje ovog najstarijeg rudarskog mesta u Srbiji u grad muzej, po projektu Saveta Evrope koji je za ovu namenu izdvojio 1,5 mil EUR.
Reč je radovima na prvoj fazi obnove a Grci su ovaj posao dobili na međunarodnom tenderu Evropske komisije. Nadzor nad radovima, obavlja italijanska firma IERB koja ima predstavništvo u Beogradu.

Predsednik opštine Despotovac, Mališa Alempijević izjavio je Tanjugu da su završeni radovi na izgradnji vodovodne, kanalizacione i toplovodne mreže za Muzej ugljarstva, objekat mašinske radionice i "Aleksandrov potkop". (Dalje)

Powered by blog.rs