Rudnicanin

Redni broj

Datum

Događaj

Komentar

1

2

3

4

1

1842

Pronađen je u okolini sela Senja, prema usmenim predanjima iz starih rudarskih porodica, prvi komad uglja na lokaciji koju su meštani zvali „Lipov lad“

Ovaj podatak se ne može smatrati verodostojnim, jer ni u arhivskom fondu „Državnog soveta“ iz tog doba, a ni u docnijoj literaturi nije se  moglo o tome  naći nikakvih pisanih tragova.

2

1847

Odlukom kneza Aleksandra Karađorđevića osnovano je, pri Ministarstvu finansija rudarsko odeljenje u Beogradu

3

1849

Srbija se oslobodila od viševekovnog turskog ropstva., a Lazar Pandurović je u šumskoj vododerini „Lipov lad“ pronašao crn i sumnjiv kamen i, pošto je bio neobičan po svemu, ne znajući o čemu se radi, nazvao ga je „nezdrav kamen“ i odneo u Ćupriju „da mu tamo viši kažu šta bi to moglo da bude“.

Po kazivanju njegovog sina Arse Pandurovića

Ministarstvo narodne privrede pozvalo je iz Srema inženjera Vasilija Božića i poslalo ga da ispita teren.

Njemu nije bilo teško da vrlo brzo utvrdi da se radi o mrkom uglju na maloj dubini. Po povratku inženjer Božić je okružnom načelniku u Ćupriju predložio da odmah napiše molbu Ministarstvu narodne privrede i traži dva – tri rudara iz Majdanpeka koji bi radili na otvaranju kopa u novootkrivenom rudniku.

4

1851

Prema usmenim predanjima, počeli prvi istraživački radovi u Senjskom Rudniku

5

1853

Rudnik je stavljen u nadležnost „Odeljenja rudarskog Popečiteljstva finansija“ ( u daljem tekstu Ministarstvo finansija) pod čijom su ingerencijom i počeli ozbiljni istraživački i pripremni rudarski radovi.

Navodi se u ekspozeu o stanju rudarstva u Srbiji od rudarskog inženjera M. Đ. Blagojevića, koji je, kao Načelnik Rudarskog odeljenja, podneo Ministarstvu narodne privrede 1907. godine

11. jula rudarski inženjer Đorđe Branković dolazi sa četvoricom rudara iz Majdanpeka da, zajedno sa čobaninom Lazarom Pandurovićem, kopaju ugalj u „Majdan Aleksandrovac“ : Simeon Štencl – predradnik, Ferdinand Lombauer - rudar, Alojz Ašer – rudar i Jozef Fragner – privremeni radnik. U avgustu dolaze i Andraš Bosak i Anton Unterveger.

U zimu se vraćaju za Majdanpek, a Lazar Pandurović je postavljen za prvog nadzornika novog majdana.

Novi rudnik je dobio novo ime po „Knjazu Srbskom“ Aleksandru Karađorđeviću i zadržao ga sve do njegovog svrgavanja 1858. godine.

Već 1860. godine pojavljuje se pod novim imenom „Majdan kod Senja“, kasnije „Senjski Majdan“, a pri kraju I SR Senjski Rudnik.

6

1854

Maja meseca 98 volovskih kola natovarena sa 26.320 oka (oka - 1,28 kg) uglja stiglo je do Topolivnice u Kragujevcu

Vukle su ga rabadžije preko Crnog vrha. Rad je bio težak i primitivan. Ugalj se izvlačio kolicima od dasaka, tzv. „huntovima“. Hvatao je težinu uglja od 150 oka, a ljudi koji su na njemu radili zvali su se „lauferi“. Napred na huntu je svetlela lampa sa olajem, a lauferi su vukli huntove rukama pomoću čekrka.

7

1856

Pojavio se prvi požar

Rudarski inženjer J. M. Hantken se angažovao na  saniranju istog i posledica

02. novembra „Ministarstvo finansija“ podnosi „Državnom sovetu“ pod br. 2025 „Izvestije o potrebi proširenja eksploatacije mrkog uglja“

Već tada je „sazrela“ svest o potrebi za eksploatacijom uglja. Nažalost, Izveštaj sa predlogom mera počinje da se realizuje tek nakon 5 godina

8

1860

Otvoren je ulaz u jamu „Aleksandrov potkop“

Tadašnja upravna zgrada jedna je od retkih ulaza u jamu iz polovine XIX veka koja je sačuvana u originalu od daljeg propadanja.

Pod zaštitom je države.

9

1861

12. avgusta pod br. 1627 doneto „Najviše rešenje“ da se u „MajdanuSenjskom“ podignu prve pogonske i stanbene zgrade

Za izgradnju ovih zgrada izdvojeno ja tada 10.750 groša poreskih.

Građenje se završilo tek 1865. godine.

Podizanjem ovih zgrada stvorili su se bolji uslovi za rad i smeštaj rudara, kao i za skladištenje uglja pogotovu u zimskom periodu kad je njegov transport bio onemogućen lošim vremenskim uslovima. To se svakako odrazilo i na povećanje same proizvodnje i rentabilnosti rudnika koji je sve više počeo da privlači pažnju šire javnosti i domaćeg kapitala koji se tada stvarao.

10

1866

15. aprila je objavljen  prvi rudarski Zakonik u Srbiji

Izmene i dopune su usledile: 21. jula 1877. i 27. Januara 1900. Godine

11

1869

Prva Srpska banka uzima „Majdan Senjski“ pod zakup

Bez obzira na to, rudnik se nije mogao razvijati ni napredovati, jer još uvek nije bilo razvijenog tržišta , a jedini kupac je i dalje bila Topolivnica u Kragujevcu.

12

1874

Nakon fijaska Prve Srpske banke, „Ministarstvo finansija“ ponovo uzima Majdan Senjski u svoju nadležnost

Perspektive razvoja sada dobijaju drugu dimenziju, jer je u to vreme već bila sazrela odluka o građenju prve srpske železnice, a projekti trase predviđene pruge su se nalazili u završenoj fazi.

12. juna Ministarstvo finansija, uvidevši ovu činjenicu, svojim Rešenjem br. 462 određuje tadašnjeg rudarskog inženjera Feliksa Hofmana da pregleda i prouči senjski rudni predeo i da predloži ograničenje rudnog prostora za državu.

Inž. Hofman je pregledao i proučio teren od 07. jula do 09. avgusta. Tokom zime je sredio prikupljeni materijal i izradio prvu poznatu kartu Senjskog ugljenog područja.

13

1875

20. marta doneta je Odluka Knjaza Milana Obrenovića o građenju železničke pruge normalnog koloseka od Beograda preko Ćuprije i Niša do državne granice

Odluka je štampana u „Srbskim novinama“ br. 65

Ova Odluka i građenje same pruge imaju epohalan značaj u istoriji srpske privrede i industrije, a posebno za razvoj Senjskog Rudnika koji je po kvalitetu uglja i po svom geografskom položaju bio predodređen da snabdeva  ugljem buduću srpsku železnicu.

25. aprila rudarski stručnjak Feliks Hofman podnosi Izveštaj Ministarstvu finansija o Senjskom ugljenom predelu i daje mu na uvid prvu kartu Senjskog ugljenog područja.

Izveštaj je odštampan u „Srbskim novinama“ br.158, 159 i 160

Nakon toga, tj. pojavom srpske železnice kao velikog potrošača uglja interesovanje za Senjski Rudnik naglo raste, a i za rudarstvo uopšte i to ne samo od strane države, već i od strane mladog privatnog kapitala koji se tada ubrzano stvarao.

Time je Senjski Rudnik osigurao svoju budućnost i lagano se pripremao za ulogu koja mu je predstojala.

14

1876

Izbija novi rat sa turcima i nastupaju teške godine grševite borbe za opstanak gde se ugalj kopa danonoćno.

15

1881

07. jula otpočela je izgradnja železničke pruge normalnog koloseka Beograd – Niš – Ristovac

Knez Milan Obrenović je srebrnim budakom tog dana  udario temelj Srpskim državnim železnicama. Ovaj događaj zbio se "kraj mosta na Mokroluškoj rečici do Topčiderskog puta" (to mesto je u blizini današnjeg mosta "Gazela" u Beogradu).

Prvi svečani voz na pruzi Beograd–Niš  protutnjao je 23. 8. 1884. godine. (4. septembra po Gregorijanskom kalendaru). Redovni saobraćaj otpočeo je 3. 9. 1884. godine (15. septembra po Gregorijanskom kalendaru; taj dan Jugoslovenske železnice obeležavaju svake godine kao Dan železničara Jugoslavije).

16

1890

Počela izgradnja pruge uskog koloseka od Ćuprije do Senjskog Rudnika

Prevoz uglja volovskim kolima nije mogao da podmiri potrebe za njim, jer je interesovanje bilo znatno veće kod novih potrošača (SDŽ). Za snabdevanje ugljem železnica je isti nabavljala iz Vrdnika (Fruška gora-a/u monarhija) čija je cena po toni bila dvostruko veća nego senjski. Zato je rešeno da se izgradi pruga uskog koloseka od Ćuprije do Senjskog Rudnika..

17

1891

Formirana Bratinska blagajna u Senjskom Rudniku

Kao vid zdravstvene zaštite rudara i njihovih porodica. Rudari su izdvajali po jedan procenat od svoje plate. Od fonda koji je tako oformljen vršena je isplata pomoći bolesnim i iznemoglim rudarima i članovima njihovih porodica, isplata naknada za slučaj nesreće na poslu i sl.

18

1892

Puštena u saobraćaj pruga uzanog koloseka  od Ćuprije do Senjskog Rudnika u dužini od 21,3 km

Završena 01. decembra 1892. godine, a 12. decembra 1892 je predata u saobraćaj. Teren kojim je ova pruga prolazila veoma je težak što je doprinelo da 1 km pruge košta 73.433 dinara.

19

1893

21. jula na dan sv. Prokopija, je izbio veliki požar gde su se obrušili jamski svodovi i čitava smena je zatrpana i izgorela.

Danas se slavi kao rudarska slava.

Desilo se u najslabijem potkopu : „Ciganskom potkopu“. Inženjer Reling koji je poslat iz Beograda da rudnik spase od požara, nije mogao mnogo da uradi za nesrećne rudare. Našli su ih posle 10 dana potpuno ugljenisane. Plač majki, žena i dece….

Ugalj se i dalje kopao i prodavao

Zbog svog kvaliteta i niske cene, već se tada izvozio u Austro-ugarsku i Tursku.

20

1894

Senjski Rudnik potpada pod patronat i nadležnost Direkcije srpskih železnica.

21

1896

Nemački rudarski stručnjak Eugen Šulc vrši detaljan pregled rudnika i daje korisne sugestije za bolji rad

22

Počela sa radom osnovna škola

Komentari

Dodaj komentar

Powered by blog.rs